Piše: Milan Bogojević

Ratovi za oslobođenje od 1912 do 1918 godine iznedrili su mnoge junake. Neki od njih danas su poznati široj javnosti dok je veći broj nažalost još uvek zaboravljen i zasenjen junacima novog doba.

Jedan od tih zaboravljenih junaka je i leskovački trubač Ahmed Ademović, nosilac Karađorđeve zvezde iz oslobodilačkih ratova od 1912 do 1918 godine.

Legenda o njegovom brilijantnom podvigu tokom Prvog balkanskog rata i danas živi, priča se sa vremena na vreme ali nedovoljno. Nedovoljno jer nas svakodnevno guše rijaliti programima, kičom, šundom i crnom hronikom. Nameću se lažni idoli i uzori. Svaki oblik društvene vrednosti je danas urušen i oskrnavljen.

Junaci poput Ahmeda, bili su samo normalni ljudi tog vremena. Danas su normalni ljudi totalno drugačiji. Trebalo bi svi mi da se svakodnevno podsećamo tih normalnih, malih ljudi koji su činili neverovatno velike stvari za našu budućnost i naš opstanak.

Ahmed Ademović je služio kao trubač u srpskoj vojsci. Tokom Balkanskih ratova, trubači bi specifičnim trubnim znacima slali signale vojsci koji bi označavali juriš ili povlačenje. Tokom Kumanovske bitke 24. oktobra 1912 godine, u trenutku kada se ona, kako će se ispotaviti, lomila. Ahmed se ušunjao u pozadinu turske vojske i odsvirao po sluhu njihov trubne znake za povlačenje. Zbunjena turska vojska koja je u tom trenutku bila u silovitom naletu, počela je da se povlači a Ahmed je onda zasvirao znak za juriš srpskoj vojsci koja je poletela na zbunjenu tursku vojsku i potukla je.

Srpska vojska je nanela Turcima poraz i otvorila put za nadiranje dolinom Vardara.

Upravo za ovaj podvig, Ahmed je odlikovan Karađorđevom zvezdom sa mačevima. A njegov podvig koji je bio toliko prost i jednostavan završio je u udžbenicima na francuskim i ruskim vojnim akademijama kao pozitivan primer lukavstva običnog vojnika.

Ahmed Ademović se ponosio svojim podvigom i Karađorđevom zvezdom toliko da odlikovanje nije skidao do kraja života. Meštani Leskovca pamtili su i poštovali njegovo herojstvo. U svakoj prilici i obeležavanju godišnjica Ahmed je dobijao počasna mesta i svi su mu ukazivali veliku pažnju.

Međutim starina nije imao sreće da do kraja svog života uživa u svojim zaslugama i časnom životu. Tokom Drugog svetskog rata Nemci su streljali dvojicu njegovih sinova – Redžu i Ramu.

Leskovčani su im podigli spomenik u Arapovoj dolini,u podnožju Hisara, na tom mestu su Nemci 3. decembra 1941. godine streljali oko 500 Roma.

Poslednje godine života Ahmed je proveo u kućerku svog unuka Fadila.

Umro je decembra 1965. godine u svojoj 92. godini.

Inače, pored Ahmeda Ademovića, zlatnu Karađorđevu zvezdu sa mačevima dobila su još dvojica trubača – Roma iz leskovačkog kraja: kaplar Amet Ide Ametović, bombaš srpske vojske iz Leskovca i Rustem Sejdić iz Bojnika, pradeda poznatog trubača Fejata Sejdića

NAPIŠITE KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime