Operacija „Gvardijan”, danas je neopravdano zaboravljena, a služila je kao sjajan primer vrhunskog, patriotskog, pedantnog i posvećenog obaveštajnog rada.
Posle sloma NDH, neki od vodećih ustaša su uspeli da pobegnu u inostranstvo, a već 1946. godine došlo je do ponovnog uspostavljanja kontakta između njih, kao i do stvaranje namere da se novostvorenoj komunističkoj Jugoslaviji ozbiljno naudi i da se obnovi nezavisna hrvatska država. Za to vreme, neke ustaše i viđeniji domobrani, koji su izmakli hapšenjima i streljanjima, u samoj Hrvatskoj su se skrivali po brdima i pećinama, pripremajući se za gerilski način ratovanja i stvarajući križare, gerilsku ustašku paravojsku sa ciljem vršenja terorističkih akcija i sabotaža, a u pravom trenutku i podizanja ustanka nateritoriji Hrvatske. Emigrantski krugovi su imali plan da kroz odabrane ljude izvrše ubacivanje na teritoriju Hrvatske i kroz spajanje sa križarima Rafaela Bobana eventualno podignu ustanak. Ovu operaciju su ustaše nazvale „10. travanj” u čast 10. aprila, kada je rođena prva krvava NDH. Njihovim planovima je pogodovao rast tenzija između Zapada i Moskve, za koji su procenjivali da mora odvesti u novi ideološki rat na svetskom nivou između bivših saveznika, što bi ustašama omogućilo pogodnije tlo da u haosu izguraju svoje prohteve. Operacijom je rukovodio Božidar Kavran, ustaški pukovnik, predratni ustaša, kog je 1943. godine Pavelić postavio za upravnog zapovednika svih ustaša i zamenika postrojnika za sve ustaške organizacije.
Operacija je izvedena uz pomoć zapadnih službi, koje su ustanike snabdevale materijalnom i tehničkom podrškom, pošto su planirale da ustaše kasnije koriste kao topovsko meso protiv Sovjeta. Akcija je imala direktan blagoslov samog Ante Pavelića kao poglavnika ustaškog pokreta u izbeglištvu. Božidar Kavran će personalno putovati u Italiju pod pseudonimom Gvardijan, gde će lično vršiti selekciju ustaša za ovu misiju.
U međuvremenu, jugoslovenska Uprava državne bezbednosti će preko svojih doušnika iz inostranstva doći do saznanja o „10. travnju”, pa će se adekvatno spremiti za doček organizacijom „Gvardijana”, koji je ime dobio po Kavranovom pseudonimu.
Prva grupa koju će Kavran poslati na teren biće sastavljena od Ljuba Miloša, trećeg komandnog oficira Jasenovca i osvedočenog koljača i sadiste, ustaškog majora i zamenika zapovednika Logora Stara Gradiška Ante Vrbana i istaknutog ustaše Luke Grgića. Nakon lutanja, sastaće se sa oficirom Uprave državne bezbednosti, koji je glumio križarsku vezu i koji će ih, umesto križara bojnika Mikulčića, kako ih je zavaravao, odvesti pravo u ruke jugoslovenske tajne policije, do hapšenja. Prilikom hapšenja, Grgić je ubijen, a Miloš i Vrban su sprovedeni u zatvor. UDBA je htela više, pa su Vrban i Miloš naterani da priznaju ceo plan, što su učinili krajnje detaljno. Potom je UDBA svojim kanalima poslala Kavranu lažinu poruku da se ova grupa stopila sa križarima, ali da pobunjenicima nedostaju obučeni oficiri za ozbiljne akcije šireg obima. Druga grupa od pet ustaša je pala u Suhopolju 29. jula.
Za to vreme, UDBA je radila sjajan posao sa Ljubom Milošem. Pod pritiskom dokaza šta je činio kao jedan od zapovednika Jasenovca, Ljubo Miloš se slomio i rekao oficirima Uprave državne bezbednosti sve, uključujući i šifre i radio-signale, a takođe je prihvatio da potpisuje nove lažirane poruke namenjene za Kavrana i emigraciju. Tako je u ruke jugoslovenske tajne policije ušetalo čak 17 grupa ustaša sa ukupno 96 ustaških terorista, a da Kavran nije postao svestan šta se dešava. Delikatno i profesionalno vođenje operacije uspelo je da je održi tajnom do samog kraja. U poslednjoj grupi je bio i sam pukovnik Božidar Kavran, koji je došao da preuzme komandu na izmišljenom sastnaku sa križarima i lokalnim proustaškim političarima, a zapravo je ušetao pravo u zamku jugoslovenskih obaveštajaca.
Prilikom sastanka sa oficirima Uprave državne bezbednosti presvučenim u križare, koje naravno nije lično poznavao, Kavran se pojavio i rekao da je on Gvardijan. Na ćutanje oficira koje je propratilo njegovo predstavljanje, Kavran je zbunjeno rekao: „Ja sam Gvardijan. Jeste li gluhi? Ja sam Božidar Kavran.” U tom momentu mu je jedan od oficira stavio ruku na rame i rekao mu je da su oni oficiri Uprave državne bezbednosti, oznaši (UDBA se tada još uvek kolokvijalno nazivala OZNA po svom prethodniku). Oficiri su Kavrana sa lisicama nabili u kamion i prosledili pravo u zatvor.
Epilog akcije je bio sjajan, hapšenje 96 terorista sa 3 velike ustaške zverke i bitan slom kičme ustaške organizacije, koja je pretila da u Hrvatskoj napravi ozbiljan problem. Križari su tokom svog postojanja ubili čak 2 000 pripadnika JNA, ali i pripadnika tajne policije. Pod Kavranovim vođstvom i sa vezama sa emigracijom, pretendovali su da podignu ozbiljan ustanak, nalik Pobuni balista na Kosovu iz 1944. godine. Ovako će poslednja križarska grupa biti slomljena 1950. godine, manje od dve godine od kraja Operacije „Gvardijan” i njenih odličnih rezultata.
Za pohvatane neće biti milosti. Zbog zločina u NDH i terorizma visiće 20 pohapšenih (među kojima Božidar Kavran, Ljubo Miloš i Ante Vrban), 57 će umreti od metka streljačkog voda, a ostali će biti osuđeni na doživotni zatvor ili zatvor u trajanju od 15 do 20 godina. Suđenje će dobiti široku medijsku pokrivenost u Jugoslaviji i osiguraće njenu bezbednost, ali i pravdu za ratne žrtve ovih monstruma. Arhivski snimci čitanja presude još uvek postoje.
Uprava državne bezbednosti će pokazati i sklonost elegantnim provokacijama, pa će ustaškom centru u Filahu poslati šmekersku depešu: „Mi smo vas zajebali. Stop. Svi ste u našem zatvoru.”
