Piše: Andrej Mlakar

Neverovatan tajni biznis potez SFRJ, koji je uništio rat

Ponos nekadašnje jugoslovenske vojne industrije tenk M-84 i danas privlači veliku pažnju. Osim Kuvajta koji je nabavio 149 tenkova i druge zemlje su htele upravo taj tenk da imaju. Međutim, otezanje sa poslom i raspad SFRJ uticali su da propadne jedan od najunosnijih poslova te zemlje – prodaja tenka M-84 i licence Pakistanu koja se odvijala u velikoj tajnosti.

Zašto baš Pakistanu, postavio bi neko pitanje?

Zbog stalnih problema sa Indijom, Pakistan je morao da se naoružava savremenim naoružanjem. Kada je postalo jasno da Indija kreće u razvoj sopstvenog tenka, na bazi sovjetske licence za tenk T-72M, Pakistan je shvatio da njegovi tenkovi ne mogu da pariraju tenku T-72. Zbog toga su vojne delegacije Pakistana ubrzano krenule u nekoliko zemalja da pronađu pogodnu ponudu za kupovinu ili za otkup licence savremenog tenka (Rusija, Ukrajina, NR Kina, SAD).

Pošto pokušaj da kroz saradnju sa Kinom razviju novi tenk nije mnogo obećavao, Pakistanci su preko posrednika saznali i za jugoslovenski tenk M-84, koji su rešili da testiraju.

U leto 1990. godine u Pakistan pod velom tajne upućena je grupa oficira i podoficira kako se Jugoslavija ne bi zamerila Indijcima, sa kojima smo imali odličnu saradnju. U periodu od 25. jula do 7. septembra 1990. sa jugoslovenskom delegacijom u ovu azijsku zemlju poslata su i dva tenka P 1 i P2 da demonstriraju borbene kvalitete u specifičnim geografskim i klimatskim uslovima Pakistana i da se obuči određena pakistanska posada, za rukovanje i gađanje tenkom M-84A .

Poseta je počela razgovorom o tenku M-84. Poseti naše delgacije dat je poseban značaj, jer je delegaciju primio lično načelnik generalštaba. Pred njim i njegovim saradnicima održana je prezentacija od sat i po vremena i pomno je beležena svaka informacija.

Posle završetka sastanka naređeno da se krene u testiranje tenka. Inače kad su tenkovi pripremani za prezentaciju sve tolerancije su pooštrene za deset puta, tako da su tenkovi bili u perfektnom stanju.

Oba M-84 ispitivana su tokom vožnje po peskovitom i močvarnom zemljištu i sa njima je pređeno 1.600 km pri temperaturama od 45 -50 stepeni celzijusovih.

Prilikom vožnje po pesku i pustinji dizana je velika prašina, ali nije bilo nijednog otkaza tenka, a čišćenje filtera za vazduh obavljeno bilo posle 800 km vožnje Na ostalim uređajima tenka nije bilo otkaza niti potrebe za intervencijom mehaničara. Izuzetak je bila zamena jednog blatobrana, koji je deformisan, kada je vozio pakistanski vojnih i udario u neko drvo, koje je bilo retkost u tom ambijentu.

Detaljno su obavljena ispitivanja savlađivanja vodenih prepreka, efikasno stvaranje dimne zavese, tegljenje tenka i vuča drugog tenka, samoukopavanje, provera manvarskih spoosbnosti. Iz tenka su izvođena pripremna gađanja iz umetnute cevi 12,7 mm, sa mesta i u pokretu u režimu stabilizacije, na stacionarne i pokretne mete na daljinama od 600–750 m.

Gađanja iz topa sa municijom 125 mm izvođena su danju i noću, na stalne i pokretne mete na daljinama od 1.700–2.290 m danju, na nepokretene i pokretne mete , a noću sa sve tri vrste projektila nadaljinama od 970–1.365 m. neka gađanja iz tenka je lično izveo pakistanski brigadni general Hak, iz pokreta.

Komandant tenkovske divizije, general Mahmud A. Durani kasnije načelnih Uprave OJ i pregovarač o transferu tehnologije i kupovini tenkova M-84A u Beogradu gađao je sa 3 TF projektila, u režimu elektronika i stabilizacija, na metu na daljini 1.700 m, sva tri pogodka u metu. Ukupno je na ispitivanju tenkova i uvežbavanju pakistanskih posada ispaljeno 117 projektila.

Takođe, od svih radio-stanica sa kojima su pakistanski tenkovi trebali biti opremljeni najbolje se pokazala naša radio stanica, Čajevačka, RUT-1, odnosno PD9. Te su odmah počela neke narudžbe za tu radio stanicu.

– Upoznat sam sa rezultatima ispitivanja, i nakon uvida u tenk, mogu da kažem da imate odličan tenk. Nastojaćemo da ga što pre dobijemo – rekao je tadašnji pakistanski ministar odbrane.

Inače, Pakistanci su testirali i američki M1A1 Abrams, koji, prema izjavama pakistanskih oficira imao brojne zastoje i kvarove, a pokazao je i slabiju preciznost vatre iz topa. Neki pakistanski funkcioneri su kazali našim oficirima: „da M1A1 ’Abrams’ nije pokazao više od 10% onoga što je pokazao M-84A, pa su naš tenk zavoleli kao svoj.

U Beogradu se 19. novembra 1990. godine razgovaralo o ugovorima za kupovinu tenkova M-84A i o proizvodnji istih u Pakistanu. Pakistan je bio zainterosovan za kupovinu 250 tenkova M-84A i kooperaciju i druga tehničko-tehnološka pitanja.

– Iz duše smo ga zavoleli. Govorim kao general i tenkista. Gađao sam sa tri projektila, i sa sva tri pogodio mete. Želim da uverim našeg načelnika GŠ da je M-84A najbolje rešenje za Pakistansku armiju, zato ću mu predložiti da sklopimo ugovor o kupovini tenka sa vama – rekao je general Durani.

Na veliku žalost, do potpisa o početku još jednog velikog posla koji bi SFRJ donelo skoro milijardu dolara nije došlo jer se navodno zateklo oko plaćanja preko robne razmene, na šta SFRJ nije htela da pristane, pa se otežalo sa ugovorom, a u međuvremenu usledio je raspad SFRJ i građanski rat, a Pakistan je nastavio saradnju sa Kinom.

(a.mlakar@telegraf.rs; Izvori upotrebljeni za tekst – Dragojević, M., Razvoj našeg naoružanja. VTI kao sudbina, Beograd 2003.- Trideset i dve godine tenka M-84; Odbrana, Specijalni prilog)

NAPIŠITE KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime