MILA GRUJIĆ – Žena ratnik među vukovima

Mila Grujić, devojka dobrovoljac u VRS, vojnik-specijalac među „Vukovima“, uvek u prvim borbenim redovima. Ljudi gledaju s nevericom u devojku koja je uzela pušku da se bori za svoj narod.

Sigurno voliš Vojsku, pa me zanima kako si počela?
– Završila sam školu rezervnih oficira u Bileći i tamo dobila čin potporučnika. Imala sam želju da se aktiviram. Pre rata, još dok smo verovali u bratstvo i jedinstvo, na Kušlatu, u Drinjači, obučavala sam mladiće i devojke prvim borbenim veštinama pred njihov odlazak u vojsku. Inače, završila sam i višu kriminalističku školu i radila sedam godina u Mariboru, u državnoj bezbednosti. Tamo sam se susretala s raznim kriminalcima koji su švercovali oružje i drogu. Kad je počeo rat u bivšoj Bosni napustila sam Maribor, svoj stan i posao i došla među svoj narod da se s njim borim. I nije mi žao što sam tako učinila. S ”Vukovima” sam od prvih dana rata, kaže Mila.

O čemu razmišljaš pre nego što kreneš u akciju?
– Pre akcije o mnogo čemu, ali kad krenem onda mozak ”isključim”, ni o čemu drugom ne razmišljam nego samo o izvršenju zadatka. U akciji, kao komandir, vodim računa o tome da zajedno sa svojim borcima neprimećeno priđemo što bliže neprijatelju i da ga savladamo. Iskustvo me tera da uvek idem prva. Imala sam više slučajeva da lično uhvatim žive neprijateljske vojnike. Ni jednog nisam maltretirala, nego ih kao zarobljenike predam komandi, veli Mila.

Jednom svom ranjenom borcu si spasila život!
– Desilo se to na Parlogu. Bio je pogođen snajperskim metkom. Drugi su mislili da se tu radilo o običnoj ogrebotini, jer nije bilo krvi. Ja sam znala da je u pitanju unutrašnje krvarenje. Smestila sam ranjenika u auto, položila ga na stomak da ne bi došlo do izliva veće količine krvi i onda sam krenula kroz šumu, preko njiva i kanala do sporednog puta. Sve je to bio brdovit teren. Vozila sam pažljivo zbog ranjenika. Pet minuta da sam zakasnila, tako mi je rekao lekar, ranjenik ne bi više bio živ.

Komandant Podrinjskog odreda specijalnih snaga, kapetan Legenda, kaže da je Mila prva žena dobrovoljac s kojom se sreo otkako vodi ovakve jedinice. Kroz izvođenje obuke uverio se da Mila dobro poznaje sve ratne veštine, dobro barata svim oružjima i minsko-eksplozivnim sredstvima. Milin komandir Mirokija kaže da ona u svakoj akciji dobrovoljno ide kao čelni izviđač.

Mila je i karatista, ima crni pojas. Te borilačke veštine mnogo joj pomažu u akcijama. A kako kažu njeni saborci – pravi je univerzalac.

„Drinski“ – List Zvorničke pbr VRS
januar 1994.