Piše: Andrej Mlakar, Foto: Slaviša Golubović
U sredu 2. maja ove godine navršilo se tačno 19 godina od kada je borbena posluga 3. raketnog diviziona 250. raketne brigade PVO Vojske Jugoslavije, na čelu sa tada majorom Boškom Dotlićem oborila američki lovac F-16CG.
Dotlićeva posluga sa vatrenog položaja u selu Karlovčiću lansirala je dve rakete sa imenima ”Natalija” i ”Živadinka”, od kojih je jedna pogodila F-16CG kojim je upravljao tada potpukovnik, a danas komandant američkog RV general Dejvid Goldfejn.
Da su nekome pričali, da će malo mirno sremsko selo Karlovčić ući u istoriju, zato pre 1999. ne bi niko verovao. Međutim sudbina koja je, po ko zna koji put ponovo umešala svoje prste na Balkanu i pitomoj sremskoj ravnici uticala je da upravo dve rakete 5V75 budu lansirane sa oboda sela i obore drugi avion NATO pakta na nebu Srbije.
Svake godine 2. maja, pripadnici 3. rd PVO i predstavnici tadašnje komande 250. rbr PVO od kojih je većina u dubokoj penziji odlaze u Karlovčić, najpre na lokaciju vatrenog položaja sa kog su lansirane rakete, pri čemu se do detalja podsete svega što se dešavalo te sudbonosne večeri kada su opet zadali bolan udarac avijaciji NATO pakta. Meštani okolnih kuća već su navikli na njihov dolazak svake godine istog dana i u isto vreme.
Uvek je lepo slušati živopisno pričanje samog aktera ovog obaranja, pukovnika u penziji Boška Dotlića zvanog ” Tito” u društvu svojih kolega kako je to izgledalo…
“Karlovčić, malo selo u Sremu je mesto čiji širi rejon je divizion posedao tri puta. Sa jednog od vatrenih položaja borbena posluga pod komandom Boška Dotlića je 2. maja 1999. godine u 02.08. časova izvršila vatreno dejstvo dvema raketama po američkom lovcu bombarderu F-16CG. Pogodak jedne rakete naneo mu je oštećenja vitalnih delova zbog čega je pao na padinama Cera”, priču dočarava sada pukovnik u penziji Boško Dotlić, koji je te večeri bio na čelu hrabre ekipe.
Nakon toga, cela ekipa odlazi na nezaobilazni ritual – „pivo ispred zadruge“ gde su već od jutra dežurni meštani zauzeli svoje pozicije utrkujući se ko će „gostima iz Beograda“ platiti pivo po istom onom principu kao i za vreme rata: morate popiti i moje pivo, jer neću ja da mi sutra komšija kaže da nisam platio, a da on jeste“.
Naravno, i tom prilikom se meštani prisete tih ratnih noći, a naročito one kada je njihovo selo ušlo u istorijske čitanke, jer su raketaši „baš sa njihove utrine“ oborili američki avion i pilota koji je danas prvi čovek američkog vazduhoplovstva. Uvek neko doda još po neki detalj kojeg se priseti, a koji je prošli put zaboravio da kaže. Nezaobilazno je i njihovo divljenje za jedinicu koja je osim „njihovog“ aviona F-16, oborila i onaj iz Buđanovaca.
Tradicionalno druženje završava se poslednjim činom toga dana, a to je ručak u organizaciji meštana. Nekad je to kotlić, nekad roštilj, svinjski paprikaš, a ove godine je predsednik mesne zajednice Dejan Devrnja lično zasukao rukave i izvanredno pripremio ribu. Zajedno su se počastili u lovačkom domu „Lovac“ nedaleko od centra sela.
Za sledeću godinu, za jubilej – 20 godina, već razmišljaju kako će dočekati goste i organizovati obeležavanje u svom selu jer kako i sami kažu, to je veliki događaj za njihovo mesto i žele da nastave tradiciju obeležavanja, pozivajući u goste i meštane susednih sela.
Da li će naredne godine možda u Karlovčić doći i general Goldfejn kao predstavnik suprotne strane ostaje da se vidi jer bi to bio svakako veliki izazov da i on popije pivo ispred zadruge i priseti se šta je njemu prolazilo kroz glavu kad su ga iznad Srema pogodile rakete naših raketaša….
Divizion koji se iz rata vratio bez poginulih,
povređenih i bez oštećenja ratne tehnike
Tokom 78 agresije NATO na SRJ 1999. 3. raketni divizion 250. raketne brigade PVO izvršavao je zadatke protivvazdušne odbrane objekta Beograd sa vatrenih položaja u Sremu. Tokom 78 dana rata promenio je više od 20 pozicija i vratio se na mirnodopsku lokaciju bez poginulih i povređenih, kao i bez oštećenja ratne tehnike.
