Feljton

Krajem marta 1972. godine rukovodstvo Hrvatskog revolucionarnog bratstva na sastanku u Salzburgu, odlučuje da se u vremenu od 20. do 22. juna 1972. u Jugoslaviju ubaci grupa od 35 do 40 osoba.

Od izdavanjanja knjige Pad noćnog sokola prošlo je više godina, sasvim dovoljno da se sa ove distance pogleda knjiga, koja je za kratko vreme doživela veliku popularnost.

Ovo je jedna jako važna fotografija koja ima veze sa Gvozdenim pukom. Na njoj su Vagdija Hamdi i njen sin Mažub, divna muslimanska porodica koja brine o srpskom groblju bolje od Srbije.

Za nas u Srbiji, ratovi devedesetih godina prošlog veka dobili su etikete „izrežiranih sukoba“, „rata koji i nije bio naš“, „rata profitera i švercera“, kao i mnoge druge etikete. Uspeli smo u našoj kolektivnoj svesti, da sve ove heroje, strpamo u isti koš, sa svim negativnim pojavama koje su obeležile ovaj ratni period.

Patrik Bario (sada pokršten u pravoslavlje kao Stefan) i Žak Ogar su dvojica francuskih visokih oficira koji su nam, tokom devedesetih, došli kao deo neprijateljskih stranih trupa, a odavde otišli (iako, u stvari nikada i nisu do kraja otišli) kao naši veliki prijatelji i poštovaoci, branitelji i saborci.

Ernesto Če Gevara ubijen je 9. oktobra 1967. godine u bolivijskom selu La Iguera, nešto posle 13 časova po lokalnom vremenu.

Dežurna druga „gvardija“ u centrali najnovije i najmodernije podmornice Jugoslovenske Ratne mornarice „Drava P-832“ te je mirne oktobarske noći 1983. godine rutinski obavljala poslove lagano vozeći brod na dubini od 30 metara, nekoliko desetina milja južno od ostrva Mljet.

U noći između 27. i 28. septembra 1991, pre 27 godina, deo oficira, podoficira i vojnika 1. proleterske gardijske mehanizovane brigade JNA blokirao je sve ulaze u zgrade Generalštaba u Kneza Miloša i Nemanjinoj i zgradi Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu SSNO u Kneza Miloša i Birčaninovoj.

Vazduhoplovna istorija Jugoslavije i Srbije je veoma bogata, ali i prepuna nepoznatih detalja, od kojih je jedan svakako da se kod nas i dalje nalazi skoro jedna eskadrila od oko 18 „migova” koji su pripadali Sadamu Huseinu.

Međunarodne okolnosti i nesloga uticale su da Nevesinjska puška ne postane nacionalna revolucija. Tragično je da danas o tim ustancima skoro da i ne govorimo.